Osnovni zadatak prevoznika je proizvodnja transportne usluge. No, kao rezultat realizovanog transportnog rada, u transportu se generišu i sporedni, neželjeni, često negativni, ali po pravilu ne zaobilazni efekti uticaja na društvo i životnu sredinu. To su takozvani eksterni uticaji transporta. Eksterni uticaji transporta mogu bit i kratkoročni ili dugoročni, lokalni, regionalni ili globalni. Negativni eksterni uticaji su često udruženi i deluju sinergijski međusobno ili sa drugim antropogenim negativnim uticajima. Po pravilu su teško merljivi, ali je izvesno da raste svest o njihovom postojanju, potrebi da se on i izmere i novčano vrednuju, kako bi mogle da se preduzimaju odgovarajuće sistemske ili individualne mere za njihovo smanjenje. Najvažniji eksterni efekti transporta koji stvaraju neželjene društvene troškove su:
- emisija gasova staklene bašte,
- zagađenje vazduha,
- buka,
- saobraćajne nezgode,
- saobraćajna zagušenja.
Pored ovih najvažnijih efekata mogu se javiti i drugi, koji su teže merljivi, dugoročni i kumulativni, te stoga delimično zanemareni u dosadašnjim istraživanjima. Tu spadaju, na primer, zagađenje vode i zemljišta, oštećenja pejzaža i prirode, dodatni troškovi izgradnje, proizvodnje i eksploatacije, vizuelno narušavanje, efekti separacije i zauzetosti zemljišta, itd.
Eksterni troškovi (ET) transporta, odnosno negativne transportne eksternalije, predstavljaju ekonomske troškove koji se po pravilu ne uzimaju u obzir prilikom planiranja tranportnih operacija i ruta.
Fakultet tehničkih nauka je u okviru naučno-istraživačkog projekta TR36030, koji realizuje u saradnji sa P.U. Srbijatransport, a.d., razvio alat za brz i jednostavan proračun eksternog uticaja transportnih operacija u međunarodnom drumskom robnom transportu na nivou pojedinačnog vozila. Osnovni cilj alata – Kalkulatora Eksternih Troškova KET1.0- je podizanje svesti u transportnim preduzećima o negativnim eksternim uticajima transporta i njihovoj ekonomskoj proceni.
Pozivamo Vas da isprobate kalkulator KET1.0 i proverite kakvi i koliki su eksterni troškovi drumskog robnog transporta za isporuke koje danas realizuju Vaša vozila.
RFID tehnologija omogućava automatsku, beskontaktnu identifikaciju objekata, ljudi ili životinja putem radio signala koji se emituju na određenoj frekvenciji. Iako sama tehnologija nije nova, njena primena u logistici i upravljanju lancima snabdevanja, intenzivnije se istražuje tek od početka ovog veka.
U lance snabdevanja može biti uključen veliki broj različitih učesnika: proizvođači, veleprodaja/distributer, logistički provajder, prevoznik, maloprodaja, tako da su njihovi interesi za implementaciju RFID sistema različiti.
Glavni cilj kompanija koje primenjuju RFID sisteme u svojim lancima snabdevanja je da kroz automatsku identifikaciju i praćenje pojedinačnih proizvoda, podignu efikasnost lanca snabdevanja. Za praćenje tokova roba kroz lanac snabdevanja, posebno su zainteresovani proizvođači, distributeri i maloprodaja, koji su već započeli sa implementacijom ove tehnologije i beleže efekte kroz: uštede u vremenu rada i radnoj snazi; povećan stepen popunjenosti porudžbina; veći obrt zaliha; veću garanciju kvaliteta proizvoda; kraće vreme isporuke; niže prosečne i sigurnosne zalihe; manji nedostatak zaliha; manji gubitak proizvoda. Predvodnici ovakve primene RFID sistema u lancima snabdevanja su: Wal-Mart, Metro, Tesco, Carrefour, Migros, Procter and Gamble, Otto konzern, Gilette, Oetker, Nestle, Ford, i dr.
RFID se, sem za praćenje tokova roba u cilju njihove racionalizacije, može primenjivati i iz bezbednosnih razloga. Hutchinson corporation (sa velikim centrima u Hongkongu, Roterdamu, Felikstovu itd.), sa godišnjim obrtom od 44 mil. kontejnera uvodi za svaki kontejner senzore spolja i iznutra, koji registruju između ostalog i odnose svetla, promenu vlažnosti, pritisak vazduha, određene hemijske parametre itd. i spremni su da u svako doba pošalju e-mail alarm centrali. U nekim lukama (npr. Los Angeles i Long Beach), aktivni RFID sistem se koristi iz bezbednosnih razloga i za rešavanje problema zagušenja u lukama. Svi kamioni koji ulaze u luke moraju da imaju RFID tagove koji se očitavaju pri ulazu i izlazu.
SSA Marine, jedna od najvećih svetskih kargo kompanija, uvela je RFID tehnologiju za praćenje kontejnera u nekoliko luka na zapadnoj obali. Na kontejnerskoj dizalici se nalazi čitač a na kontejneru aktivni tag, što omogućava da se identifikuje odgovarajući kontejner i utovari na odgovarajući kamion.
The Joint Automotive Industry Forum (JAIF) je definisao smernice za primenu RFID za praćenje i pronalaženje povratne ambalaže u lancu snabdevanja korišćenjem pasivnog RFID taga kao identifikatora. Ovakva inicijativa je proistekla zbog problema povezanih sa vlasništvom, održavanjem i gubitkom povratne ambalaže u lancima snabdevanja.
Kompanija Iveco u saradnji sa Kuehne + Nagel, koristi RFID da upravlja rezervnim delovima u automobilskom sektoru. Sistem, koji je u pogonu u Torinu, olakšava naloge za zamenu delova isporučenih od dobavljača. Kuehne + Nagel prima delove i dodaje EPC Gen 2 oznake kodirane sa identifikacionim brojem i štampane sa bar kodom, tako da ih dileri mogu koristiti za praćenje.
DHL je integrisao RFID u svoje kamione za dostavu, kako bi se ostvarila brža isporuka paketa. Ova inicijativa je nazvana SmartTruck i ostvarila je mnoge ciljeve. Ostvarene su očekivane uštede u potrošnji goriva i emisiji ugljen-dioksida, povezana je tačnost u prikupljanju i isporuci pošiljaka.
Prethodni primeri su ukazali na neke od mogućnosti primene RFID sistema u logistici. Ima ih još, ali ima i problema. Ono što je izvesno je da RFID dolazi!
Drumski transport je, nakon vazdušnog, drugi po uticaju na stvaranje efekta staklene bašte. Takođe, ovaj negativan uticaj se iz godine u godinu povećava. Zbog toga je obaveza svih učesnika u transportu i zainteresovanih strana da rade na smanjenju emisije CO2 i da prate novine u ovoj oblasti.
Prema poslednjem Izveštaju Međuvladinog Panela za Klimatske Promene, transportni sektor ima oko 14% udela u ukupnim antropogenim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Najveće emisije CO2 po ostvarenom transportnom radu (gCO2/p-km ili gCO2/t-km) ima vazdušni, a odmah iza njega je drumski transport. Granične vrednosti emisije pri transportu tereta kreću se od ~2 gCO2/t-km u pomorskom transportu rasutih tereta do ~1,700 gCO2/t-km u vazdušnom transportu na kratkim relacijama. Emisije u putničkom transportu kreću se u granicama od ~20–300 gCO2/p-km. Na ilustrativnom prikazu može seuporediti uticaj različitih vidova transporta putnika i tereta na emisiju CO2.
Od 1970. godine do danas emisija gasova staklene bašte u saobraćaju je više nego udvostručena. Zabrinjavajući podatak je to što su čak oko 80% ovog povećanja uzrokovala drumska transportna sredstva.
Zbog svih navedenihpodatakamože se slobodno reći da je obaveza učesnika u transportu, logističkih i transportnih kompanija, transportnih planera i državnog sektora da svojim aktivnostima, primenom tehnoloških inovacija, strateškim planovima i zakonskim regulativama utiču na smanjenje emisije GSB. To omogućavaju, a sve više i nameću napredna ekonomska i tehnološka rešenja i pravni okviri čija implementacija značajno može da utiče na poslovanje preduzeća iprivredu u celini. Zbog svoje aktuelnosti i značaja, ovo će biti jedna od čestih tema u narednim tekstovima na ovoj stranici.