Drumski transport je, nakon vazdušnog, drugi po uticaju na stvaranje efekta staklene bašte. Takođe, ovaj negativan uticaj se iz godine u godinu povećava.  Zbog toga je obaveza svih učesnika u transportu i zainteresovanih strana da rade na smanjenju emisije CO₂ i da prate novine u ovoj oblasti.

Prema poslednjem Izveštaju Međuvladinog Panela za Klimatske Promene, transportni sektor ima oko 14% udela u ukupnim antropogenim emisijama gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Najveće emisije CO₂ po ostvarenom transportnom radu (gCO₂/p-km ili gCO₂/t-km) ima vazdušni,  a odmah iza njega je drumski transport. Granične vrednosti emisije pri transportu tereta kreću se od ~2 gCO₂/t-km u pomorskom transportu rasutih tereta do ~1,700 gCO₂/t-km u vazdušnom transportu na kratkim relacijama. Emisije u putničkom transportu kreću se u granicama od ~20–300  gCO₂/p-km. Na ilustrativnom prikazu može seuporediti uticaj različitih vidova transporta putnika i tereta na emisiju CO₂.

Od 1970. godine do danas emisija gasova staklene bašte u saobraćaju je više nego udvostručena. Zabrinjavajući podatak je to što su čak oko 80% ovog povećanja uzrokovala drumska transportna sredstva.

Zbog svih navedenihpodatakamože se slobodno reći da je obaveza učesnika u transportu, logističkih i transportnih kompanija, transportnih planera i državnog sektora da svojim aktivnostima, primenom tehnoloških inovacija, strateškim planovima i zakonskim regulativama utiču na smanjenje emisije GSB. To omogućavaju, a sve više i nameću napredna ekonomska i tehnološka rešenja i pravni okviri čija implementacija značajno može da utiče na poslovanje preduzeća iprivredu u celini. Zbog svoje aktuelnosti i značaja, ovo će biti jedna od čestih tema u narednim tekstovima na ovoj stranici.